DVORAC FANTAST


Etno objekti i dvorci
Bačkotopolski put b.b.
Bečej
021 6915200
064 898 0 295
dvoracfantast@gmail.com
www.pikbecej.rs/dvorac-fantast/
o nama
Fantast priča...
          Malo je ljudi koji maštu mogu da pretvore u stvarnost. Jedan od tih retkih, bio je Bogdan Dunđerski, pripadnik najbogatije porodice u Vojvodini s kraja XIX v. i početka XX v. Na svom imanju, koje se prostiralo na preko 2600 jutara zemlje, sagradio je, u sred ravnice, dvorac iz mašte.
         Danas je u njemu smešten hotel «Fantast», vlasništvo «PIK-BEČEJ» ad.
          Kompleks dvorca se prostire na oko 65 ha. i obuhvata, pored dvorca, i ergelu, kapelu gde je sahranjen Bogdan Dunđerski, mali kaštel, park sa jezerom.
          Hotel raspolaže sa pet dvokrevetnih soba i dva apartmana u samom dvorcu i u depandansu sa još pet dvokrevetnih soba.
U samom dvorcu se nalaze i dve svečane sale; veća sa 70 mesta i manja sa 30 mesta, svečani salon sa stilskim nameštajem kao i Bogdanov salon sa starim nameštajem.
U podrumu dvorca je smešten restoran sa dvema salama sa 80 mesta i kuhinjom.
 Meni restorana je raznovrstan, a preovlađuje vojvođanska kuhinja. Fantast palačinke, fantast šniclu i štrudlu sa makom obavezno treba probati, a od vina preporučujemo  jedinstveno vino Tisku perlu čija se loza gaji na lokalitetu Bisernog ostrva i nigde više u svetu.
Kapela je građena uporedo kada i dvorac, znači početkom dvadesetih godina prošlog veka u neovizantijskom stilu. Ikonostas je oslikao naš poznati slikar Uroš Predić inače veliki prijatelj Bogdana Dunđerskog.
          Celom dužinom kompleksa desno od dvorca proteže se ergela koja zauzima više od polovine celokupnog kompleksa. Na tom prostoru nalaze se četiri konjušnice i više pomoćnih objekata kao i padok i staza za trening galopera. U konjušnicama gosti mogu da vide čuvena grla kao što su Honoured Guest, Trinidad, Soring Falcon itd. Uz pomoć iskusnih instruktora-trenera moguće je i jahanje, vožnja kočijama a zimi vožnja saonicama u predivnom ambijentu snegom pokrivene ravnice.
         Park okružuje dvorac, kapelu i mali kaštel sa svih strana i predstavlja mešavinu engleskog i francuskog tipa parkova. U parku postoje uređene staze za šetnju. Centralni deo zauzima bazen koji na žalost nije u funkciji. Park ima i druge sadržaje; uređeno igralište za decu kao i dva terena za tenis.  Ceo kompleks dvorca je moguće obići uz pratnju stručnog vodiča.
  Sam kompleks dvorca se nalazi na području lovišta Lovačkog društva Bečej.Teren lovišta obiluje niskom divljači ( fazani, zečevi, jarebice ) i visokom divljači ( srne i srndaći ). Pored lova moguće je organizovanje i ribolova u obližnjem «Ribnjaku» vlasništvo takođe «PIK-BEČEJ»ad gde se nalazi i restoran sa ribljim specijalitetima.
         Dvorac je udaljen 14 km. od Bečeja na putu prema Bačkoj Topoli. Od Novog Sada je udaljen 60 km, od Subotice 70 km, Sombora 80 km, Zrenjanina 65 km i Beograda 135 km.
        Kompleks dvorca predstavlja originalan spoj umetnosti, tradicije, kulture sa jedne strane i savremenog turističkog poslovanja sa druge strane.
Zato podjite otvorenog srca u Fantast. Sanjajte, mastajte, stvarajte svoj svet,
kao sto je to umeo Bogdan Dunđerski.
PORODICA DUNĐERSKI doselila se u Vojvodinu iz Hercegovine krajem XVII veka iz sela Višnjica kraj Gacka. Nakon Rakocijevog ustanka porodice se seli iz Subotice u Srbobran u prvoj deceniji XVIII veka.
     Od ove porodice, prvi je po preduzetnosti i umeću privređivanja postao poznat i značajan Gedeon Geca Dunđerski, koji je od oca Avrama nasledio nekoliko stotina jutara plodne srbobranske zemlje.
     Polovinom XIX veka Gedeon kupuje od porodice Gorjup kamendinsku zemlju, koja se tada prostirala na preko 2000 jutara. Nešto ranije, od porodice Semze, kupljen je Kulpin, nekadašnje dobro Stratimirovića. Ova prva imanja, postala su osnova ekonomskog prosperiteta Dunđerskih; ujedno označavaju početak stvaranja američkog (farmerskog) tipa poseda u Vojvodini.
     Snaženje porodice Dunđerski još je izrazitije od 1876.g. kada je Gedeon podelio zemlju sinu Lazaru i unucima.
     Laza je znatno proširio svoje imanje. Imao je posede u Čelarevu, Novom Bečeju, Hajdučici. Koristeći kapital i znanja koja je sticao putujući po inostranstvu, otpočeo je u to vreme sa intenzivnom poljoprivrednom proizvodnjom. Uvodi na imanje nove kulture, koristi mehanizaciju i veštačko đubrivo. Posedovao je dve fabrike piva; jednu u Čelarevu drugu u Zrenjaninu, gde je imao i fabriku tepiha. Umro je 1917.g. i sahranjen je u porodičnoj grobnici sv. Đorđa u Srbobranu. Nakon njegove smrti, celokupna imovina podeljena je među braćom Đokom i Gedeonom i dvema sestrama.
     Đoka Dunđerski (1873-1950) nastavlja sa usavršavanjem poljoprivredne proizvodnje, otvara nove fabrike hrane. Ima veliku ergelu konja.
     Gedeon Dunđerski (1875-1939) završio je studije prava na budimpeštanskom univerzitetu gde je i doktorirao u 21. godini. Nakon studija izvesno vreme provodi na putovanjima i stručnim usavršavanjima u Nemačkoj, Francuskoj i Rusiji. Bio je član administrativnog odbora Bačke županije, a od 1910-1918. poslanik u peštanskom Saboru. Predsednik je Matice srpske od 1910-1920. U Novom Sadu je osnovao fabriku «Ikarus», koja je kasnije preneta u Zemun. Jedan je od osnivača fabrike avionskih motora u Rakovici. Nosilac je više odlikovanja Kraljevine Jugoslavije i francuskog ordena Legije časti. Umro je u Budimpešti 1939.g.
     Bogdan Dunđerski  (18.X.1862-01.XI.1943) završio je poljoprivrednu školu u Beču, gde je  naučio i nemački jezik. Nasledio je od svog dede Gedeona srbobransku i starobečejsku zemlju. Ukupna površina zemlje iznosila je oko 2600 jutara. U ergeli je imao preko 1400 konja. Agrarnom reformom iz 1918.g. oduzet mu je veliki deo zemlje, ali to nije ugrozilo njegovo bogatstvo. Godine 1919. počinje sa gradnjom dvorca (današnji hotel Fantast), ugledajući se na neke evropske veleposednike, a 1923. gradi kapelu u neovizantijskom stilu, prema nacrtu arhitekte Krausa iz Zemuna. Ikonostas slikan tokom 1924, 25 i 26.g. radio je Bogdanov veliki prijatelj Uroš Predić.U medaljone ikonostasa ucrtana su dva lika – dve ljubavi Bogdana Dunđerskog; lik Marice – Mađarice, koja je živela u Bečeju, i lik gospa Mare, koja je bila mlada i lepa, sposobna ali i stroga, i kojoj je Bogdan poverio vođenje salaša.
     Bogdan je umro 1.XI. 1943.g. u 81. godini. Sahranjen je u kapeli na svom imanju.
     Posle rata, zemlja je bila napuštena da bi kasnije pripala zadruzi iz Bečeja, koja je kasnije prerasla u PIK-Bečej.
     Ergela je takođe ugašena a konji rasprodati.
     Zalaganjem izvesnih ljudi iz PIK-a Bečej, ergela je ponovo oživljena 1970.g. kupovinom nekoliko grla iz Mađarske a kasnije i iz Engleske.
     Hotel  je otvoren 1983.g. a ime Fantast dobio je po čuvenom pastuvu oždrebljenom 1929.g. vlasništvo beogradskog doktora Leona Kojena.
Fantast je prvi u Jugoslaviji osvojio tripl-krunu 1932.g. Uginuo je 1956.g. i pokopan na imanju Bogdana Dunđerskog.
IKONO SLIKARSTVO U KAPELI BOGDANA DUNĐERSKOG
 Bogdan Dunđerski, bečejski veleposednik, za vreme svog života, sagradio je kapelu na svom imanju kraj Bečeja. Temelj je osvećen 1920.g. po odobrenju gospodina Dr Georgija Letića. Zidanje je završeno oktobra 1923.g. a osvećenje je izvršio bečejski prota Jovan Stepanov. Kapela je podignuta u neovizantijskom stilu, prema projektu arhitekte Krausa iz Zemuna. Veliko zalaganje i zaslugu u celokupnom poslu oko zidanja kapele i njenog dekorisanja Bogdan je dugovao Urošu Prediću svome dobrom i cenjenom prijatelju. Prvobitni projekat ikonostasa uradio je Kraus, međutim Uroš Predić nije bio zadovoljan projektom pa je sam uradio nacrt ikonostasa. Izrada ikonostasa bila je poverena majstoru Karbineru iz Beograda. Postavljanje ikonostasa obavljeno je maja 1922.g.a osvećenje kapele, ikonostasa i zvona izvršio je Jovan Stepanov. Slikanje ikona Uroš Predić je započeo maja 1924.g. Ikone u crkvi Bogdana Dunđerskog dosta su ujednačenog kvaliteta. Sve ikone osim «Molitva u Getsimanskom vrtu» i «Skidanje s krsta» odlikuju se svetlim i jasnim koloritom. U tome se naročito ističu «Blagovesti» na carskim dverima. Slike odlikuje lako savladana anatomoja, dobra perspektiva, dobro grupisanje figura. Crtež je na svim ikonama dominantan, odnosno suv, miran, pedantan i korektan. Na preostalim ikonama crtačku modelaciju zamenila je slikarska kompozicija. Uroš Predić je uradio i tri mozaika polukružnog oblika na portalu. Na zapadnoj strani u polju trema je mozaik «Vaskresenje Hristovo»,na južnoj strani mozaik «Sveti Georgije ubija aždaju» a na severnoj strani mozaik « Sv.Mihajlo»
DVORAC FANTAST
tel: 021/69-15-200,  064 898 0 295
www.pikbecej.rs,  e-mail: dvoracfantast@gmail.com

Pogledajte ambijent

Gde se nalazimo

Bačkotopolski put b.b.. Bečej