VESTI-ONLINE / 13.12.2019.
Salaš kao usamljeni objekat u beskrajnom prostoru vojvođanske ravnice već sam po sebi budi u čoveku idiličnu i romantičnu predstavu o životu na ovim prostorima. Salaš (mađ. szallas), reč koja se često spominje u Vojvodini i Mađarskoj, oslikava nekadašnji paorski način života na ovim prostorima, kada se rad obavljao van sela, daleko, na njivi.
Na salašu se oduvek odvijalo celovito bitisanje: rad, odmor, veselje, tako da je on ujedno bio i dom i radno mesto, i izletište i odmorište.
Činila ga je glavna kuća  sa okolnim pratećim objektima, poput kuće za poslugu, radnike, zatim ambari, štale i pomoćne radne prostorije. Kuću su čuvali drvoredi jasena, bagrema, raznog voća. Najviše salaša je bilo u okolini Subotice, Sombora, na Čeneju kod Novog Sada, a bilo ih je i u Banatu, pa i Sremu.
Kliknite ovde i procitajte tekst u celosti na sajtu www.vesti-online.com